Vrste zaliha 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Visoka poslovna škola, Čačak

Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firme. Ta roba obično pripada samoj firmi i u najvećem broju slučajeva posle nekretnina i proizvodnih mašina predstavlja njenu najznačajniju imovinu.
Pod zalihama se saglasno paragrafu 4. MRS-2 Zalihe podrazumevaju sredstva:
koja se drže radi prodaje tokom obračunskog perioda;
koja su rezultat proizvodnje, a namenjena su prodaji;
koja se nalaze u obliku osnovnog ili pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili procesu pružanja usluga.
Zalihe predstavljaju deo obrtnih sredstava preduzeća neophodnih za normalno obavljanje procesa proizvodnje i prodaje. Analogno tome, zalihe omogućavaju da se pomenuti procesi u preduzeću odvijaju bez poremećaja.
U bilansnom smislu, zalihe predstavljaju deo obrtne imovine preduzeća za koji se očekuje da će u roku kraćem od jedne godine biti konvertovan u neki drugi oblik obrtnih sredstava (potraživanja ili gotovinu).
Ulaganje u zalihe ima za posledicu blokiranje (angažovanje) određenog volumena novčanih sredstava iz čega proističe i potreba za finansijskim upravljanjem zalihama. S tim u vezi, cilj upravljanja zalihama svodi se na iznalaženje i održavanje onog nivoa zaliha koji garantuje obezbeđenje potrebnih sredstava uz minimiziranje imobilisanja (vezivanja) kapitala.
Zalihe predstavljaju sponu između proizvodnje i prodaje proizvoda. Proizvođačka preduzeća moraju održavati određene zalihe tokom proizvodnje, a te su zalihe poznate pod nazivom zalihe proizvodnje u toku. Iako druge vrste zaliha - tj. zalihe poluproizvoda, sirovina i gotovih proizvoda - nisu u doslovnom smislu neophodne, one preduzeću omogućuju da bude fleksibilno. Zalihe poluproizvoda (zalihe između različitih etapa proizvodnje ili skladištenja) omogućuju efikasnije realizovanje proizvodnog programa i korišćenje resursa. Bez te vrste zaliha, u svakoj etapi proizvodnje trebalo bi čekati da se kompletira deo iz prethodne etape proizvodnje. Posledični prazni hodovi i zastoji podstiču preduzeće na držanje zaliha poluproizvoda.
Značaj upravljanja zalihama proističe iz nemogućnosti da se robni i novčani tokovi (prilivi i odlivi vrednosti) u preduzeću idealno sinhronizuju. U takvoj situaciji zalihe čine “rezrvu” koja treba da obezbedi potreban kontinuitet poslovanja preduzeća.
VRSTE ZALIHA
Budući da zalihe u funkcionalnom pogledu predstavljaju neophodnu sponu između pojedinih faza procesa aktivnosti, uobičajeno je da se one klasifikuju prema fazi procesa aktivnosti (funkciji) u kojoj se nalaze. Sa tog aspekta, sve zalihe u preduzeću dele se na tri osnovne celine, to su (Slika 1):
Zalihe sirovina i materijala;
Zalihe nedovršene proizvodnje;
Zalihe gotovih proizvoda
Slika 1: Vrste zaliha
2.1 Sirovine i materijal
Pod tim nazivom podrazumevaju se veoma različiti realiteti u vidu sirovina i osnovnog materijala, pomoćog i pogonskog materijala, sitnog inventara, ambalaže i slično.
Zalihe sirovina pružaju fleksibilnost preduzeću kod kupovanja. Bez posedovanja tih zaliha preduzeće bi moglo proizvoditi samo onoliko koliko može nabaviti, kupujući sirovine u skladu sa svojim proizvodnim programom. Suprotno tome, zalihe sirovina mogu se privremeno povećati, jer je nabavna služba iskoristila prednosti koje pruža količinski popust.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com